Promotivne draži

Već smo se družili na temu promocija i degustacija, te više puta jasno razlučili šta je šta. Da bi neki događaj bio promotivnog karaktera, neophodno je da ima bar jednu od dve osnovne komponente: Neki oblik objave i(li) ekskluzivnu povoljnost kupovine u tom trenutku. Inače, ovaj oblik aktivnosti spada u, ma koliko to paradoksalno zvučalo, najpovoljniji i najdelotvorniji vid marketinga. Kakvu god da sročite priču o nečemu, dok se ne proba, sve je to samo priča.

E sad, ako se ispostavi nakon probe, da je vaša priča imala smisla, onda se stiče poverenje, pa će vam se u budućnosti malo više verovati, te kupovati nekada i bez inicijalnog degustiranja. To je dug proces, pošto se ništa tako teško ne stiče, a lako gubi, kao poverenje. Neka roba, naročito ako ste u mogućnosti, gotovo da se nikada ne pazari bez testiranja. Garderoba, recimo, tu prednjači. Držanje neke varijante butika bez kabine za presvlačenje bi donelo epski uspeh poput završnog salda profitabilnog veganskog štanda na Leskovačkoj Roštiljadi.

Proizvođači vina i rakije vole događaje, naročito ako je štand besplatan, na kojima dolaze u neposredni kontakt sa velikim brojem, logično zainteresovanih, ljubitelja. Rashod kroz „proliveno“ lako se pokrije neposrednom prodajom (nažalost bez PDV-a, zbog čega besne distributeri i prodavci). Svrha tih događaja ipak nije da se materijalno preživi sam događaj, već da se stekne neka nova publika. Dovoljno je da vam se za bezmalo ceo dan stajanja „prime“ dva kupca za po bar jedan proizvod i postanu stalni, pa ste vi debelo, u futuru, naplatili taj stojeći radni dan.  A ako vam se baš niko ne oduševi tog dana, onda je ozbiljno pitanje da li vi uopšte to radite dobro. Promocija je najmudrija investicija za svakoga ko proizvodnju vina i(li) rakije doživljava kao posao.

Definitivno sjajan oblik promocije su prezentacije u objektima koji tu robu nude. Korelaciju imamo sa poluagresivnim kampanjama po samoposlugama. Tu se „puca iz sačmarice“, pošto je veliko pitanje da li bi da proba ptičiji parizer neko ko je došao po kore za pitu, sapun i drobljenu tunjevinu u limu. Kada neko dolazi u vinoteku ili rakija šop i bar, onda je definitivno došao baš po to, a ne po magičnu krpu i prašak za pecivo i tu ima velikog smisla ponuditi na probu svoje delo.

Verovatnoća da ćete upravo u specijalizovanoj radnji naći sebi odanog kupca raste i sa širinom asortimana. Neinteligentno je promovisati samo jedno vino ili samo jednu rakiju, ako već imate šaroliku paletu proizvoda. Neretko, u šopove ulaze ljudi sa nekim oblikom vizije potreba. Velika je šansa da „potrefite“ baš ono što je kupcu u tom trenutku potrebno. Samim tim, jača šansa da taj kupac ostane vaš u malo dužem periodu. Ne sme se potceniti ni benefit indukcije i potencijala koji vaš kupac ima u komunikaciji sa svojom okolinom.

Jedna od najvećih knjiga, ikada napisanih, a zove se „Vodič kroz galaksiju za autostopere“, besmrtnog Daglasa Adamsa, ima jednu posebnu karakteristiku, za književnost gotovo nestvarnu. Naime, to nije knjiga koja se kupuje samom sebi. Svi zaljubljenici su je dobili na poklon, a potom pokupovali na desetke primeraka i delili ljudima do kojih im je stalo. Iz te perspektive gledano, svakom proizvođaču vina i rakije, potrebna je situacija da mu proizvod dobije status dragog poklona. Tada je pobedio! Međutim, važno je shvatiti da se taj status dobija tek kada se ljudi sa delom upoznaju. Tome služe promotivne delatnosti.

Napisao: Nenad Andrić