Faktor X

Kad smo bili klinci, redovno smo se u razgovoru sa starijim drugarima čudili njihovim stavovima. Najlepše devojčice iz naše generacije ovim starijim nisu bile interesantne, a opet, one koje su se njima dopadale, nisu bile po našem ukusu. Normalne su to stvari i dan danas. Kako je moguće da je ona top model, a obična devojčica iz kraja? Kada je našminkaju, isfriziraju i obuku, ona postane ono što jeste. Pre no što me se optuži za konzumenta krize srednjih godina (privilegija nesretnika koji nisu imali mlade godine – prim. aut.) ili nešto još gore, da se brže bolje prebacim na vino.

U prošlom tekstu sam se nešto malo osvrnuo na imena vina i uticaj kvaliteta izbora vlastite imenice sa etikete na tržište. Nekako na jedrima punim tog vetra stiglo mi je vino iz vinarije za koju me vežu posebne emocije. Vinarija Kiš iz Sremskih Karlovaca mi je za rođendan poslala flašu nečeg što bi tek trebalo da upotpuni ogromnu, a nikada dovoljno veliku, ponudu srpskih vina. Dok me je flaša čekala u Srpskoj Kući Vina, mom dragom poštanskom sandučetu za tečne pošiljke, u OURS-u sam, posle predivnog gostovanja u Mentalnom Razgibavanju kod Srkija i Mareta, dugo bio fiksiran za jednu bocu. Frenk iz vinarije Bora, čija bitnost raste eksponencijalno na gotovo dnevnom nivou. Šta, za ime Boga, vezuje ove dve boce? Kakva je konekcija između Peđinog, Sinišinog i Tamarinog Portugizera sa Borinim Frenkom?

Oba vina su sa, kako bi to mogli da nazovemo, autsajder liste. Portugizer iz Sremskih Karlovaca i frankovka iz Lepojevića. Ne zvuči baš nešto ekstravagantno, raskošno i veliko. Logično, u pitanju su dve niskobudžetne sorte, koje se uglavnom prerađuju i obrađuju zbog činjenice da uopšte postoje u vinogradu. Uz, do skoro dosledno potcenjivani prokupac, portugizer i frankovka su spadali u one – biće dobro za roze, sorte. Međutim, vremena se menjaju. Kako je i logično, prokupac je „povukao nogu“, kroz neku malo drugačiju filozofiju. Danas imamo desetak baš ozbiljnih vina od prokupca, pa se sve ređe čuje epsko lupetanje „nikada od njega vino“, što sam nalazio čak i po knjigama.

I tako je došlo vreme za portugizer i frankovku da podvrnu rukave u želji da se pohvataju za guše sa predrasudama. Vinarije Kiš i Bora su se maksimalno pokazale dajući maksimalan tretman autsajder sortama. Što se tiče vinarije Kiš, njima nije strana priča vrhunskog vina od portugizera, pošto su pre par godina bili apsolutni pobednici svetskog prvenstva portugizera u Mađarskoj. Sada se otišlo i korak dalje, sa nekom podvarijantom kasne berbe i raskošnim tretmanom u bariku. Crna etiketa dodatno naglašava da je u pitanju premijum vinčuga. Nakon onog šampiona, verovatno se mislilo da „nema dalje“ ali su u vinariji Kiš ipak dokazali da ima. Baš raskošno vino.

Što se tiče Borinog Frenka, tu je pre svega mudro, imenom, napravljen izuzetno suptilan otklon od termina – frankovka. Frankovka je u grđoj situaciji čak i od portugizera, pa se može reći da je Frenk (po Frenku Sinatri) sjajno rešenje i zbog potencijalnog brkanja sa kaberne franom, koji je opet, na glasu. No, u pitanju je frankovka iz jednog od legendarnijih srpskih vinograda, korišćena (otkup) u proizvodnji nekih vina koje svi mi znamo (Aleksandrović – Vizija, Jelić – Tamuz Frankovka, pa SS Mar etc). Frenk, uz Edit (roze od pino noara) i Šarla (šardone) čini verovatno konceptualno najbolje složenu liniju vina (smisleno i naročito vizuelno). O ovim vinima ćemo posebno, na poseban način...

Da li će Kišov Portugizer, te Borin Frenk zaista i postati velika vina, pokazaće vreme. Ono što bih ja mogao da poluproročki izjavim je da ova dva vina verovatno neće proći baš najbolje na ocenjivanjima (poznavajući ocenjivače), ali da će svoju publiku sigurno dobiti. Ako ovaj tekst bar malo učini da ih eminentni ocenjivači dožive kako valja i pokažu se malo galantnijim, onda od svega ovog može i biti neke fajde. Opet, ako do toga ne dođe, važno je da svako ko vina voli, ova dva vina obavezno proba, a dalje da dejstvuje po savesti. One devojke koje su se nama činile „onako“, a dopadale starijima, postale su baš baš dobre ribe. Valja slušati starije, čak i kada deluje da lupetaju. Živeli!