Servis

Svima nama iz prethodnog veka, delovalo je da živimo unutar populacije majstora. Majstori su popravljali, pa i pravili sve moguće uređaje. Cinici bi rekli da se u to doba pravila manje savršena i kvarljivija roba. Međutim, to naprosto nije tačno. Danas se vaskoliki aparati brže i lakše kvare, samo što je razlika u tome da zbog drastično umanjenih troškova proizvodnje popravke nisu isplative, te da se nakon iole ozbiljnijeg kvara uređaj baca i pazari novi. Sjajan primer su mobilni telefoni, kod kojih ugovorna obaveza sa operaterom potpuno korelativna sa rokom trajanja. Doduše, tu se neki serviščić i pronađe. Kompjuteri, telefoni i neprikosnoveni automobili još uvek se tretiraju u servisima.

Servisa nema više kao nekad, kada su donekle u oči upadali i zbog nepostojanja privatnih firmi. Stoga su radnje za popravku predstavljale neki embrion nikada realizovanog, dolazećeg kapitalizma. Poznato je da smo taj period preskočili kao zečić, te iz feudalizma direktno zakoračili u socijalizam. Ovde stajemo, pošto politika i male kućne majstorije nisu tema... Tema je nešto drugo, što se takođe zove servis! Servis vina, naravno... Šta je servis vina i zbog čega je značajan?

Pošteno gledano, globalno ne postoji proizvod iza koga stoji toliko pozamašna „zaleđina“. Gotovo da je greh samo otvoriti bocu vina, rasuti po čašama i iskapiti. Kao što pesma dobija realan status pesme tek kada postane fokus raznih analiza (Živela Konstrakta!), tako i vino može dodatno da se doživi sa nešto malo informacija o istom, a što se baštini iz predznanja ili neposredno prilikom služenja. Informacije o vinu su integrativni deo servisa prevashodno i kod samog izbora vina. U toku otvaranja, eventualnog dekantiranja i na kraju sipanja u odgovarajuće čaše, nastavlja se priča o onome što se sipa. Ako su konzumenti upoznati sa vinom, onda tu može doći i do, vinu drage, diskusije.

Lično, mislim da i samo vino oseća sve što se oko njega dešava, te da kao živa tvar, reaguje. Neretko je „dobra ekipa“ učinila vino boljim od sebe. Odličan uvod je ne manje važan. Ajmo sad malo „na plastiku“: Ludo smo se zabavljali po kućnim žurkama i taj oblik zabave smatram neprikosnoveno najboljim. Na žurku neko mora da vas pozove (izbor vina), zatim morate da se „uredite“ i prevezete (otvaranje boce, provera stanja, plus dekantiranje), pa onda ulazite „na gajbu“ (sipanje u čašu)... E sad, logično je da vas domaćin ili domaćica žurke na neki način predstave i upoznaju sa većinom prisutnih, a možete i sami to da učinite. Deo sa predstavljanjem i upoznavanjem je ona priča oko vina. Neuporedivo je lakša adaptacija na atmosferu ako se to uradi. Isto kao što se sa većom pažnjom i intenzivnijim zadovoljstvom vino konzumira uz priču. Ako konzumenti od ranije znaju vino, što bi korespondiralo dolasku na žurku među poznat narod, onda odmah kreće diskusija.

Servis vina, naravno, nije samo priča, ma koliko ona značajna bila. Postoji čitav niz radnji koje se obavljaju od odabira do konzumacije. Skidanje zaštitne kapice nožićem sa otvarača, pa zatim otvaranje, sve vreme vodeći računa da je prednja etiketa okrenuta ka onom ko je vino naručio, analiza čepa (više ritualno ali se na čepu nekada mogu osetiti neprijatni tonovi koji ukazuju na preterani prodor kiseonika u bocu), isprobavanje od strane osobe koja vino služi, uslovno i dekantiranje, pa sipanje po propisnom redosledu: naručiocu za probu, pa zatim damama i gospodi po životnom dobu (od starijih ka mlađim), pa dopuniti naručiocu... Vino se sipa tako što je boca u jednoj ruci (ne zaklanjati nikako etiketu od pogleda, ako je iz boce), a u drugoj hangla (krpa) kojom se briše vrh boce ili dekantera nakon sipanja. Eto, to bi nekako bilo najkraće moguće. Kompletan ritual ne sme zavisiti od „odokativne“ procene konzumenata, njihovog znanja i platežne moći. Servis vina se radi prevashodno zbog vina.

Naravno, moguće je sve ovo preskočiti, otvoriti, sipati i popiti, ali topla preporuka je da se čak i u kućnim uslovima iskaže neki stepen poštovanja prema vinu. Vino je produkt preciznih tretmana, od vinograda do čaše i sve vreme živi, raste i razvija se. Pored toga, trudi se da ostavi što bolji utisak. U tome mu značajno pomaže servis...

P.S: Sve ovo pišem dok čekam majstora da mi najzad ušrafi bojler.