Šta vam je sa tim slatkim

U glavnim ulogama su Prodavac (P) i potencijalni Kupac (K). Pokušavam da nađem druge inicijale, pošto ovi mogu lagano da povuku na lascivno, ali mi ne ide. Sve se dešava, a gde bi drugo nego u vinoteci. Prodavac sedi iza kase, a Kupac ulazi i približava se policama nesigurnim hodom, očigledno fasciniran izborom. Evo i Prodavca...

P: „Izvolite!“

K: „Auuuuu...“

P: „Vidim da ste pomagali detetu oko hemije. Dobar dan Vam želim.“

K: „Dobar i Vama. Kakva hemija?“

P: „Rekli ste – Auuuu, što je hemijska oznaka za zlato. Gledate rakiju Zlatni Pevac, pa sam povezao.“

K: „Ne, ne... Gledam šta sve imate, pa sam se onomatopejom čuđenja oglasio.“

P: „Pretpostavljam, izvolite!“

K: „I sve ovo – naša vina?“

P: „Sve. Interesantno da se niko još nije začudio što su sve ono (pokaže prepunu policu glavom) naše rakije. To se valjda podrazumeva.“

K: „To ću drugi put. Rekli su mi da imate samo srpska vina, sad gledam koliko ih je i čudim se.“

P: „Nije to ništa. Dok ne budemo imali 1500 etiketa samo vina, smirivanja nema.“

K: „I sve ovo – valja?“

P: „Sve. Znate, ne bi bilo logično da izložimo nešto što ne valja, pošto onda to može neko i da kupi.“

K: „Šta vas briga... Vaše je da prodate, a taj nek se češe.“

P: „Bilo je ljudi sa kožnim oboljenjima, ali nisam srećan da nam se publika češe. Više volim da im pogodim ukus, pa da se nečešani i puni poverenja vraćaju.“

K: „Jes’ vala. Uspevate li da im pogodite ukus?“

P: „Poznati sam snajperista za čula.“

K: „Ajd’ da vidimo! Koji je moj ukus?“

P: „Vi biste nešto, da nije mnogo slatko, da nije mnogo kiselo, da je odlično, a jeftino.“

K: „Pa to bi svi!?“

P: „Ne baš svi ali ja prilično dobro gađam, kao što rekoh.“

K: „Ali ima tačnog... Volim da malo sladi. Ima li šta na tu temu?“

P: „Koliko da je šećera?“

K: (gleda ga zapanjeno) „Stavljaju šećer? Zar se to sme...“

P: (nasmeje se) „Neprevreli, grožđani šećer, pobogu. Ne dodaje niko šećer, pošto je naše grožđe poprilično bogato. Sunce je džabe.“

K: „Nisam to znao... A jel’ meću med?“

P: „Jedino što meću su kvasci i eventualno hrana za kvasce. Dobro i posle nešto za bistrenje ali nema veze. Nema meda!“

K: „Nemojte da se ljutite, samo pitam.“

P: „Nemojte, molim Vas, ni Vi da se ljutite, ja samo odgovaram.“

K: „Pa dajte onda nešto što sladi i da mu nije taj šećer izgoreo...“

P: „Znate šta. Meni je ovde više od 90% potpuno suvih vina. Baš me interesuje zašto sve više ljudi ulazi i traži slatkasta vina. Moram to sa Vama da razrešim. U čemu je trik?“

K: „Ne znam ništa o vinu i strah me da kupim nešto kiselo. Ja sam iz onih vremena i strah me je. Eto! Prosto...“

P: (zamisli se) „Ima smisla. Znate, kiseline su važan deo vina... Ako ih nema, onda je to šećerna vodica. Hajde da malo razbijemo te predrasude! Vidite, ovde je toliko vina, sva su bar dobra i uglavnom nemaju u sebi slast na koju Vi mislite.“

K: „Pratim pomno.“

P: „Pa da mi krenemo od nekog lepog, lakog belog vina, koje prelepo miriše i gde će Vas kiseline podsetiti na limunadu. Može?“

K: „Može, naravno... Šta imate od tamjanika?“

P: (uz osmeh) „Sve!“

P.S: Na fotografiji su sami prodavci, da ne bude zabune. Odlični prodavci... :)

Napisao: Nenad Andrić