Ovih dana konačno se na pijacama pojaviše te tanke grančice i na njima crvene kraljice ‒ posebni znaci nagoveštaja leta, trešnje.
Trešnja datira još iz bronzanog doba (2000 godina pre nove ere), sa područja tadašnje Anadolije, danas Turske. Otprilike 70. godine pre nove ere je trešnja stigla u Evropu, nakon pobede generala Lukulusa u bici kod grada Ceraspontea. Otud i njen latinski naziv Cerarus. Njeno ime simbolizuje hrabrost rimskih trupa, iako su je Grci otkrili ranije. Svakako, bila je deo ishrane legionara, koji su njenu slavu širili Evropom, a tokom kolonizacije je stigla i u Ameriku. Nemačka reč Kirsh potiče od reči karshu koja označava trešnje gajene na tlu Mesopotamije.
Trešnjin cvet je posebne lepote i mirisa, a u Japanu se posebno ceni ova biljka. Japan je 1912. godine poklonio Americi 3.020 stabala trešanja koja su posađena u Sakura parku na Menhetnu. O simbolici trešnje za Japance, nekom drugom prilikom.
Kora trešnje je osnovni materijal koji se koristi za pravljenje lila tokom slovenskog obreda Lilanja tj. paljenja lila na Petrovdan (u zapadnoj Srbiji) ili pred Velike poklade, uoči Đurđevdana, Spasovdana i Ivanjdana. Ovaj događaj je 2017. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
E, sad ono najslađe... Plod trešnje je izuzetno zdrav i preporučuje se kod preventive i lečenja različitih bolesti i povoljno utiče na mnoge sisteme organa u ljudskom organizmu. U tu jednu malu okruglu trešnju staje pregršt vitamina i minerala, a i niskokalorična je, pa koliko god da pojedete, nećete se ugojiti, čak se može desiti i suprotno. Korisna informacija je da 20 trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina. U XV i XVI veku se koristila u medicinske svrhe.
A kada se zadovoljite crvenim polodovima, da dopunite svoj zdravstveno stanje, u ponudi OURS vinoteke & rakija shopa imate i trešnju u tečnom stanju i to u dva oblika: rakiju od trešnje destilerije Volos Natura (za ljubitelje strasti) i liker od trešnje brenda Tzuga (za obožavaoce slasti).
Napisala: Sandra Zlatanović
Naša vinoteka ima privilegiju da sa sobom nosi priču izuzetne mlade dame...
Čitaj daljeOURS je mesto gde se stručnjaci, somelijeri, novinari i zaljubljenici u vino okupljaju
Čitaj daljeTreći “Wine fest” održaće se u subotu, u Hotelu Sheraton.
Čitaj daljeVinarija Matalj, organizovala je doček srpske Nove godine,
Čitaj daljeSvi predmeti iz postavke ove izložbe svrstani su 12 nesvakidašnjih priča
Čitaj daljeNa festivalu vina su dominirali kralj i kraljica Župe – Prokupac i Tamnjanika
Čitaj daljeIzlagači su impresionirali publiku arhivama, vertikalama i penušavim vinima
Čitaj daljeU subotu, 22. aprila, u hotelu Metropol Palace održaće se novi Grand Tasting
Čitaj dalje"Staro vino je najbolje piće, a stari se pisci najbolje čitaju", Frensis Bejkon
Čitaj daljePreporuka koju knjigu čitati i koju muziku slušati uz određeno vino
Čitaj daljeMali podrum Gajić je jedna od vinarija koje jako mnogo polažu na tradiciju
Čitaj daljeOve godinе Džejms Sakling je svoju pažnju posvetio našim vinima
Čitaj daljeNajbolja naša vinarija je vinarija Deurić iz Male Remete
Čitaj daljePo vinarijama imamo restorane kojih se ne bi postidela ni naša prestonica
Čitaj daljeOd davnina su manastiri igrali važnu ulogu u pravljenju vina i rakije...
Čitaj daljeDa li možemo zadržati pravo da sva naša vina zovemo našim vinima?
Čitaj daljeNa prelazu iz jedne ere u drugu, rakija je morala, kao Feniks, da padne...
Čitaj daljeVolite i pijte naša vina, jer naša vina nemaju nikog drugog sem nas.
Čitaj daljeZnate li da je Prokupac možda najstarija srpska sorta.
Čitaj daljeVerujemo da svako zna kada je Novak Đoković osvojio zlato...
Čitaj daljeMeđu flaširanim i etiketiranim rakijama, naprosto nema loše.
Čitaj daljeJedna sakata rečenica ih listom karakteriše: „Ne ponovila se!“
Čitaj daljeBesmisleno je diskutovati da li je Sveti Nikola posna slava.
Čitaj daljeSvetkovina na kojoj se imenuje Vitez mladog Portugizera.
Čitaj daljePre svega, to je GAGA. Raskošni prokupac Vinarije Ivanović...
Čitaj dalje
