Da li ste se ikada pitali koliko je staro vino ili grožđe? Da ne pitamo da li smo mi stariji kao ljudska rasa ili grožđe kao plemenita loza? Liči pomalo na onu večitu dilemu o kokoški i jajetu.
Autor ovih redova, shodno svojim snatrenjima, veruje da su sve dobre stvari nastale koji dan pre čoveka, ali ovo pitanje ponekad u napadima racionalizma nametne se u potrazi za činjenicama i argumentima. Oslanjajući se na pisane izvore, najstariji tragovi o prvim vinarijama (znači već vinu) sežu daleko u Gruziju i to 8 milenijuma daleko, zatim čitav jedan milenijum u Francusku, a onda i u Nemačku gde je prva poznata vinarija otvorena 862. godine naše ere.
Što se grožđa tiče, onog nepretvorenog u vino, naučnici procenjuju da su fosilizovane semenke grožđa stare 66 miliona godina. Biće da je grožđe, ipak, malo starije od homo sapiensa. Majmunima se nećemo baviti.
U Iranu je pronađen vrč zapremine 9 litara otkriven zajedno sa presom za muljanje grožđa datiran na neolitski period. Dokaz da je reč o posudi u kojoj je čuvano vino su ostaci tanina na vrču.
Ovo su činjenice, a mitova tek ima. O njima uskoro... Sad samo eto podsećanje da svakoga puta kada u svojoj ruci budemo držali čašu vina, dozvolimo sebi taj osećaj da je ono naša veza sa večnošću i beskrajem. I da uživamo... I u osećaju i u svakom gutljaju!
Napisala: Sandra Zlatanović