Stiglo je vreme berbe grožđa, što je od davnina u srpskoj tradiciji i kulturi predstavljalo poseban trenutak. U stara vremena berbe u našoj sredini bile su prave svetkovine, skoro pa kao dionisije ili bahanalije. Radilo se, pevalo se, igralo, jelo, pilo, veselilo... Berba se nekada obavljala po sistemu mobe, a poseban doprinos su davali momci i devojke kojima je ovaj posao bio i poseban vid zabave. Setimo se samo kako je Branko Radičević u „Đačkom rastanku“ opisivao te trenutke...Berači su za svoj rad bili nagrađivani kojim kilogramom ubranog grožđa, kojim litrom prošlogodišnjega vina i uspomenama.
Savremeno doba (dehumanizacije – prim.aut.) izmenilo je mnogo toga, pa i prirodu berbe. Danas je to sezonski posao za radnike koji su plaćeni novcem i retko se smeju, pevanje izbegavaju, da igraju ne znaju. Procenjuje se da jedan motivisan berač može za dan nabrati 300-600 kg grožđa.
Nije samo ljudska svest promenila karakter berbe, već i klimatski uslovi. Iako se odvajkada zna da svaka sorta grožđa ima svoje vreme sazrevanja i branja, poslednjih godina berbe počinju sve ranije. U odnosu na pre 20 godina, vreme berbe se pomerilo za mesec dana unapred, pa su i vinogradari i vinari svake godine u neizvesnosti jer je gotovo nemoguće odrediti tačno vreme berbe.
Jedino što je ostalo nepromenjeno su neka opšta pravila: najbolje je brati ručno (noževima i makazama), u trenutku kada grožđe dostigne potpunu zrelost, što se utvrđuje merenjem količine šećera. Bere se za ladovine i grožđe je najbolje obrađivati nekoliko sati nakon berbe. U pojedinim zemljama EU berba se obavlja uz pomoć mehanizacije, čime se dobija na kvantitetu, a gubi na kvalitetu.
Nešto od starih običaja i raspoloženja zadržalo se u nekolikim srpskim vinogorjima kroz manifestacije kojima se berba grožđa obeležava kao opštenarodno veselje uz prateći kulturno-umetnički program. Takve su Smederevska jesen, Župska berba, Grožđebal, Oplenačka berba i sl. koje se, već tradicionalno, održavaju u jesen. Ako poželite da posetite neki od ovih događaja, sad je vreme da pravite plan.
Napisala: Sandra Zlatanović
Naša vinoteka ima privilegiju da sa sobom nosi priču izuzetne mlade dame...
Čitaj daljeOURS je mesto gde se stručnjaci, somelijeri, novinari i zaljubljenici u vino okupljaju
Čitaj daljeTreći “Wine fest” održaće se u subotu, u Hotelu Sheraton.
Čitaj daljeVinarija Matalj, organizovala je doček srpske Nove godine,
Čitaj daljeSvi predmeti iz postavke ove izložbe svrstani su 12 nesvakidašnjih priča
Čitaj daljeNa festivalu vina su dominirali kralj i kraljica Župe – Prokupac i Tamnjanika
Čitaj daljeIzlagači su impresionirali publiku arhivama, vertikalama i penušavim vinima
Čitaj daljeU subotu, 22. aprila, u hotelu Metropol Palace održaće se novi Grand Tasting
Čitaj dalje"Staro vino je najbolje piće, a stari se pisci najbolje čitaju", Frensis Bejkon
Čitaj daljePreporuka koju knjigu čitati i koju muziku slušati uz određeno vino
Čitaj daljeMali podrum Gajić je jedna od vinarija koje jako mnogo polažu na tradiciju
Čitaj daljeOve godinе Džejms Sakling je svoju pažnju posvetio našim vinima
Čitaj daljeNajbolja naša vinarija je vinarija Deurić iz Male Remete
Čitaj daljePo vinarijama imamo restorane kojih se ne bi postidela ni naša prestonica
Čitaj daljeOd davnina su manastiri igrali važnu ulogu u pravljenju vina i rakije...
Čitaj daljeDa li možemo zadržati pravo da sva naša vina zovemo našim vinima?
Čitaj daljeNa prelazu iz jedne ere u drugu, rakija je morala, kao Feniks, da padne...
Čitaj daljeVolite i pijte naša vina, jer naša vina nemaju nikog drugog sem nas.
Čitaj daljeZnate li da je Prokupac možda najstarija srpska sorta.
Čitaj daljeVerujemo da svako zna kada je Novak Đoković osvojio zlato...
Čitaj daljeMeđu flaširanim i etiketiranim rakijama, naprosto nema loše.
Čitaj daljeJedna sakata rečenica ih listom karakteriše: „Ne ponovila se!“
Čitaj daljeBesmisleno je diskutovati da li je Sveti Nikola posna slava.
Čitaj daljeSvetkovina na kojoj se imenuje Vitez mladog Portugizera.
Čitaj daljePre svega, to je GAGA. Raskošni prokupac Vinarije Ivanović...
Čitaj dalje
