Župske poljane

Tradicija vinarenja u Srbiji je veoma duga, a jedan od svedoka te duge tradicije su i Župske poljane. Radi se vinogradarskim naseljima, koja su vinari gradili da bi u njima boravili u vreme radova u vinogradu, kako bi sebi olakšali posao da ne moraju da dolaze svaki dan iz svojih sela. Sam naziv poljane potiče od reči polje, jer je to bio opšti naziv za sva zemljišta u atarima izvan sela.

Nekada je u Župi bilo 70 poljana, danas je ostalo samo 24, i uglavnom su u veoma lošem stanju. Kuće su bile građene u samim vinogradima od mešavine blata, slame, peska i kreča. Pošto je većina vinograda na blagoj padini, tako su i ove kućice građene na padini, što je iskorišćeno da donji nivo bude ukopan u zemlju, i u njemu su se čuvali vino i alat, a da gornji nivo bude za spavanje i spremanje hrane.

Manje poljane su brojale tridesetak ovakvih kućica, a najveća poljana ih je imala preko 200. Kada bi se završila sezona rada u vinogradu, vinari bi sa svojim porodicama napuštali poljane, i u njima su ostajali samo čuvari poljana, koji su se zvali poljaci. Oni su čuvali poljane, vino i alat u njima. Poljaci su najčešće plaćani u naturi, tako što su imali krov nad glavom dok su tu boravili, i naravno bili su im obezbeđeni hrana i vino.

Župske poljane su kulturno-istorijsko blago koje ne sme da nestane, nešto slično imamo još samo u Negotinskim pimnicama – dokaz koliko dugo se bavimo vinom, i u njemu uživamo. Župljani su toga svesni, i zato se neki vinari trude da poljane obnove. Takav trud vidimo u poljani Lukarevina, gde dve vinarije koje su obnovile porodični tradiciju spravljanja vina, sada pokušavaju da obnove i porodične kućice u poljani Lukarevina. I vinarija Rakićević, i vinarija Fragaria, su kuće stavile kako na svoje vinske etikete, tako i u logo vinarije. Rakićevići su već obnovili svoju kuću, i ona je sada prava mala turistička atrakcija, a nadamo se da će to isto uskoro poći za rukom i Vujićima iz Fragarie.

Piše: Ljuban Očigrija