Pad i uspon naše rakije

Primetno je da, uz vina, sve više i naše rakije pronalaze put do svojih obožavalaca. Za takav prodor rakije, naravno, pre svega je zaslužan kvalitet, ali mora da postoji još nešto! Ranije se većina nas oslanjala na sopstvenu rakiju – svi smo imali oca, dedu, ujaka, kuma... koji peče „najbolju rakiju na svetu“, nju smo obično dobijala ili kupovali u balonima od 5 litara, i u svakoj prilici je hvalili. Ti naši snabdevači rakijom su imali u selu iz kog su poreklom, ili na vikendici, šljive i kazan, i redovno su pekli rakiju.

A, onda je došlo do promene – ta generacija je sišla sa scene, a naša generacija nije preuzela rakijsku štafetu, i nije naučila ili našla interes da peče rakiju. To je otvorilo put mnogim destilerijama da počnu da prave odličnu rakiju, da je pakuju u privlačne flaše, sa privlačnim etiketama, koje će nas privući da počnemo da kupujemo rakiju. Svedoci smo kraja jedne rakijske ere, u kojoj je neko nama blizak pekao rakiju, koja nam je uvek bila na raspoloaganju, i početka nove rakijske ere u kojoj pečenje rakije postaje profesionalni zadatak sve većeg broja destilerija.

To je dovelo i do promene nekih naših rakijskih navika. Nosioci prethodne ere su se takmičili ko će napraviti jaču rakiju – rekordi u gradima su se obarali, a lestvica se podizala kao pred skok Sergeja Bubke, i već se dolazilo do 52,.. 56% alkohola. Današnji rakijaši su sveli jačinu rakije na procenat uobičajen za većinu destilata 40-42%. Sledeća promena je da smo u prethodnoj eri bili privrženi svom proizvođaču rakije, od koga smo rakiju dobijali, ili je kupovali, i retko smo se upuštali u avanturu promene rakije koju smo hvalali kao najbolju na svetu. Danas prihvatamo šarolikost ponude, i kupujemo rakije od raznih destilerija – naravno, pre svega šljivu, ali sve više i lozu, jabuku, kajsiju, dunju... pa. čak i mušmulu!

Merila kvaliteta rakije su nekada bili njena jačina, i njena sposobnost da nas tako jaka ne opeče u ustima ili grlu, već da se tiho spusti i izazove nam toplinu u stomaku. Često smo brojali koliko će sekundi proći od kada je popijemo do trenutka kada će nam zagrejati stomak. Danas, kada procenjujemo kvalitet rakije govorimo o njenoj odležalosti u buretu, i kakvom buretu, sada analiziramo od kojih sorti šljive su rakije ispečene, pa čak i da li se radi o kupaži više vrsta.

Na prelazu iz jedne ere u drugu, rakija je morala, kao Feniks, da padne, da bi se uzdigla u novom sjaju, i da bi nas sada čekala na policama specijalizovanih prodavnica, i specijalozovanih manifestacija, sa kojih nas doziva da je probamo, sada u njenom novom ruhu.

Piše: Ljuban Očigrija