Tri naivka – Vinis 2021

OURS generalštab u sastavu: Mlađa (diskus hernija), Šone (histerična hipertenzija) i Mićko (noćna mora kardiovaskularnog sektora medicine), berbu 2021 je doživeo i preživeo kod braće Nikolić. Naravno, u pitanju je selo Dobra Voda i vinarija Vinis, najbolja nepoznata vinarija na svetu, koja je sve manje nepoznata. Nažalost, tog dana nismo brali onaj merlo! Ako ne znate koji merlo, onda ste definitivno na pogrešnom mestu.

Kad se iz Begorada ide na berbu, višegodišnja praksa je tu mahom uniformna. Dođete u vinograd, predaju vam makazice, mahom nove, štricnete par grozdića, ako ste zanesenjak onda i čitav sat ljuštite čokote, galantno se ponudite i da vukljate gajbice, domaćini to odbiju, potom sednete u hladovinu i prepustite se čarima gastronomije, enologije i ponositih destilata. Da, tako je to obično, ali u Vinisu je sve neobično.

Prvo, rečeno nam je da stignemo baš sabajle, u vreme kada vas eskimi gledaju čudno ako niste obukli pokojnog medveda. Tutnuše nam u ruke makaze koje su već odšljakale nekoliko sezona. Dobro, dešava se. Sve se dešava toliko munjevito da i ne stignete da ispalite svoju fejk foru o tome da je trebalo da ponesete svoje makaze (koje naravno nemate). Drž’ makaze, eto ti reda i rokaj! Dobro, rokamo... Rokamo naravno malo i razgibavamo se za doručak. Dva i po sata, a još nema doručka. Signalna lampica se pali. U berbi grožđa hrana je donekle i precenjena. Naprosto, jedete grožđe. Zbog tog hobija se smatram vrlo neomiljenim protokolarnim beračem. Pitati u Despotici...

Da je vrag odneo šalu, govorio je preukusni burek iz Jagodine, inače toliko masan da su nam kože postale providne. Za njega su čvarci – veganske granule. Hm? Ako vam kalorije daju „na lopatu“, to znači da nismo pri kraju i da od ritualnog štrickanja nema ništa. No, čvrsti smo mi momci. E sad, na koju foru smo mi šljakali do zalaska sunca, plašeći se onog lascivnog vica sa fenjerima znate već gde, ni danas mi nije jasno. U svakom slučaju, muški smo izdržali „češljanje sečivima“ kaberne frana, koji će na žalost pisca ovih redova, verovatno završiti u rozeu. Po rečima domaćina (Milana i Saleta), pokazali smo se dobro. To što nam se sutradan upalilo sve, od tabana do očnih kapaka, ni po jada. Brukanja biti ne sme!

Setio sam se u jednom trenutku maga iz Iriga (Miroslav Kovačević – prim. aut.). Ubrao sam oko 130 kila šardonea za sat vremena, na šta mi je on rekao: „Ali to je prvi sat.“ Bio je u pravu. Vremenom, fizički potencijal linearno opada. Nikolići su nas domaćinski ispratili (ponesosmo i grožđe kući) diskretno naglasivši da ima još dana berbe. Verujem da su sve obrali kako valja, a nama je taj teški dan bio uvod u fizičko rmbanje oko vinoteke. Sve u svemu, valjalo bi da svako ko ima čitavu rukovet stavova na temu cene vina samo jedan jedini ali ceo dan provede u berbi. Jedno je kad to radi kombajn, a drugo kad radite baš vi.

I zato, kada u OURS vinoteci budete u ruci držali Vinis Rose iz 2021, velika je verovatnoća da je nastao od grožđa koje smo brali Mlađa, Mićko ili ja. Nije to mala stvar! Svaka čast vrednim ljudima koji iz godine u godinu skidaju plodove sa čokota da bi svi mi uživali u najplemenitijoj tečnosti pod svodom nebeskim.

Napisao: Nenad Andrić