Danas smo imali dramu koja je trebalo da nam pokaže da li su sva naša vina zaista naša! U delu naše zemlje, našim vinarima je uskraćeno pravo da svoja vina smatraju svojima. Nije im dozvoljeno da vino koje su napravili svojim trudom i znanjem nazivaju svojim vinom. Oduzeta im je mogućnost da ono što rade doživljavaju kao svoj rad.
Našim vinarima koji ne prihvataju da se naša vina deklarišu kao tuđa vina, pod administrativnim izgovorom da su ih nelegalno napravili, zaplenjena su vina koja su nastala u njihovim vinogradima i njihovim vinskim podrumima. Naši ljudi su hrabro branili svoje, bili su nekoliko dana pod blokadom, ali nisu mogli protiv sile.
I ranije se događalo da naša vina trpe političke udare. Kada je naša zemlja bila pod turskom okupacijom, Turci su krčili vinograde da naši ljudi ne bi mogli da prave vino. Jer, vino je alkohol, a okupatroska vera je zabranjivala alkohol – zato su uništavani naši vinogradi. Kasnije, pod vlašću komunista, morali smo prihvatiti da naša vina ne smeju biti vrhunska, već da se samo proizvode u velikim količinama, a da privilegiju da prave vrhunska vina imaju neki drugi krajevi tada zajedničke države. Danas imamo ultimatum da ćemo ili naša vina zvati tuđima, ili će nam ta vina biti uzurpirana.
Da li možemo zadržati pravo da sva naša vina zovemo našim vinima? Izgleda da ne možemo! Ali, da li barem naša konfiskovana vina uzurpatori mogu zapečatiti, i poslati nam ovamo – da ih makar ovde pijemo kao naša vina? Da li će naši vinari i dalje praviti vina koja ne smeju zvati svojima!? Po svemu sudeći – neće!
Piše: Ljuban Očigrija