Od davnina su manastiri igrali važnu ulogu u pravljenju vina i rakije, ne samo kod nas nego i u celoj Evropi. Ključni značaj manastira u usavršavanju proizvodnje vina bilo je to što su monasi bili u prilici da zapisuju sva svoja zapažanja vezana pre svega za klimatske, ali i za sve druge uslove u kojima su odgajali svoje vinograde. Na taj način su mogli da uočavaju pravilnosti u klimatskim kretanjima, da reaguju na njih, i da zapisuju do kakvog je to rezultata dovelo. Sledeće generacije su koristile iskustva svojih prethodnika, i zapisivali svoja zapažanja koja su smatrali važnim u proizvodnji vina.
Nekada su se u manastirima proizvodili vino i pivo, a kasnije je kod nas rakija zamenila pivo. Nakon prisilne pauze u doba komunističke vladavine, vino i rakije se vraćaju u naše manastire. Odnosno, nisu ih nikada ni napuštali, samo su izašli iz prinudne ilegale. Danas sve više manastira svoja vina i rakije flašira i etiketira, da bi ih plasirali na naše tržište. Pivo je malo zapostavljeno, ali ima i njega – na primer, u manastiru Banjska.
Monasi u svojim vinogradima i vinskim podrumima, a kada je rakija u pitanju u voćnjacima i pecarama, koriste tradicionalna iskustva svojih prethodnika, ali i prate i primenjuju savremena znanja u spravljanju vina i rakija. Da u tome imaju sve više uspeha svedoče i medalje koje njihova vina osvajaju na prestižnim vinskim međunarodnim takmičenjima.
Danas skoro da i ne postoji ozbiljan trgovinski objekat u kome nećemo naići na vina i rakije iz naših manastira. Prateći zahteve naših ljubitelja vina i rakije, manastiri u svojim vinarijama i destilerijama opremaju degustacione sale za putnike namernike, a manastir Koporin je uz svoju vinariju Ambelos već izgradio i restoran. Istim putem je krenuo i manastir Fenek. Zato kada vas put navede do nekog našeg manastira, poznatog po pravljenju vina ili/i rakije, ne ustručavajte se da ga posetite, i da spojite duhovno sa svetovnim zadovoljstvom!
Piše: Ljuban Očigrija