Vino i Božić

Hristos se rodi!

Vino je skoro neizostavni deo svake Božićne trpeze. Ali, to što se vino pije prilikom slavljenja Njegovog rođenja je tek jedna spona u dubokoj povezanosti vina i Isusa Hrista. U mudrim izrekama i parabolama u Bibliji, poput one da se ne sipa novo vino u stare mehove, vino se pominje preko 230 puta, a zajedno sa rečima vinograd, loza, vinogradar, vino se pominje 450 puta.

Nije slučajno što je prvo čudo koje je Isus učinio bilo kada je pretvorio vodu u vino na svadbi u Kani Galilejskoj. Time nam je pokazao da voda jeste neophodna za život, ali da je vino nešto uzvišenije i cenjenije, takođe i da se vera u Boga vremenom razredila, i da je bio neophodan njegov dolazak da bi je ponovo ojačao i zgusnuo. Svojim sledbenicima je često govorio: „Ja sam istinski čokot, otac moj je vinogradar, a vi ste loza koja iz toga izniče“.

Vino ima ulogu u mnogim hrišćanskim običajima, pa i pri samom bogosluženju. Opšte je poznato da uzimanjem vina i hleba prilikom pričesti uzimamo krv i telo Hristovo, time prihvatajući jedinstvo Boga i Crkve. Ali, tim činom, kao čovečanstvo, dajemo svoj zavet Njemu da ćemo koristiti Darove božije, dodajući im svoj ljudski doprinos. Mogli su se na liturgiji prinositi i žito i grožđe, ali vino i hleb su u trenutku nastajanja hrišćanskih obreda bili rezultat samog vrha tada čoveku poznate tehnologije.

Mnogo znanja i iskustva je čovek uložio da bi od žita napravio hleb – morao je osmisliti i sagraditi vodenicu u kojoj bi zrno samleo u brašno, morao je otkriti kvasac koji će mešavinu brašna i vode učiniti izdašnijom, morao je sagraditi ognjišta ili peći u kojima će to testo ispeći u predivan hleb. Put od grožđa do vina bio je još zahtevniji: posaditi vinograd, gajiti ga, ubrati grožđe kada za to dođe vreme, sagraditi podrume u kojima će vino fermentisati, i kasnije sazrevati, napraviti sprave za muljanje, presovanje, posude za vrenje i čuvanje vina, najrazličitiji alat koji će u svemu tome pomoći.

Čovek svaki put kada se pričesti potvrđuje svoj zavet Bogu da će, za razliku od vrapčića koji kljucaju zrna, on iskoristiti Darove božije mnogo kvalitetnije. I isto tako, za razliku od ostalih životinja koje grožđe pojedu dok je još na čokotu, čovek će taj dar od Boga podići na najviši nivo. Pa, i dok čitate ove reči na svom telefonu ili kompjuteru, pomislite samo koliko je Darova božijih prerađeno i ugrađeno u te spravice. Zato, naspimo čašu nekog našeg vina, nazdravimo tom našem vinu, i zahvalimo mu što postoji!

Vaistinu se rodi!

Piše: Ljuban Očigrija