Šansone u vinskoj boci

Sve veći broj dobrih vinarija sa odličnim vinima, uzrokovao je da vinskom tržištu više nije dovoljno samo ponuditi dobra vina. Vinoljupce je neophodno privući i zanimljivim izborom flaša i etiketa, upečatljivim nazivima vina... Originalni iskorak u tom pravcu učinila je vinarija Bora iz Levača, vinogradarskog kraja koji se ubrzano vraća na vinsku mapu Srbije. Sam naziv vinarije Bora, po njenom vlasniku Borivoju Bori Antonijeviću, i nije toliko originalan, ali sve ostalo jeste.

Svako Borino vino peva glasom nekog od legendarnih evergrin pevača. Roze vino od pino noara nosi ime Edit, naravno po čuvenoj pevačici francuskih šansona, simbolom boemskog Pariza iz prve polovine prošlog veka. Baš kao što je karakteristična boja glasa Edit Pjaf ostala urezana u sećanju svakog ljubitelja muzike, tako su note crvenog voća Edit rozea osobina koja ostaje u sećanju. Šardone vinarije Bora takođe nosi ime po velikanu francuskih šansona – Šarlu Aznavuru. Ime koje u svetu muzike i filma nije potrebno posebno predstavljati, a sada, evo, i u svetu vina. Prepoznatljiv melanholični tenor upario se u flaši Šarla - šardonea voćnih i cvetnih nota, kome mađarski hrast daje kremaste boje vanile.

Frankovka Frenk dobila je ime po prekookeanskoj legendi – Frenku Sinatri. Verovatno najpopularnije ličnost svog vremena – pevač i glumac, kontroverzna ličnost zbog svojih veza sa mafijom, sklonošću piću i ženama, iz čega su iznikle brojne avanture. Kao što je Sinatra odabrao svoj životni put, tako je i frankovka Frenk krenula jedinstvenim putem najjužnije frankovke, veoma snažne zbog svoje odležalosti u bariku. Nežnija, svežija varijanta frankovke nosi ime po Frenkovoj kćerki, Nensi Sinatri. Nastala iz istog vinograda kao i Frenk, ali rađena u potpuno drugačijem stilu, stilu svoje severne postojbine.

Etikete vinarije Bora su takođe nešto sasvim novo što pleni svojom domišljatošću. Prepune su simbolike, među kojima je najvažniji grafički prikaz Bora vinograda „iz ptičije perspektive“ u vidu išrafiranih linija, pri čemu su zadebljane upravo one linije koje predstavljaju deo vinograda iz koga je grožđe od koga je napravljeno dotično vino. Pored toga, na etiketama su obeležja umetničkog i boemskog Pariza iz vremena Šarla Aznavura i Edit Pjaf, kao i američkog načina života iz doba Frenka Sinatre i njegove kćerke. Tako se na etiketi rozea Edit nalazi grafički prikaz vrapca, jer je Pjaf na francuskom vrabac.

Piše: Ljuban Očigrija