Vinarija DiBonis iz Subotice u svom nazivu „krije“ ime grčkog boga vina Dionisa, kada se iz naziva izuzme B, ali i prezime vlasnika vinarije, Lasla Bonija. Dva ključna lika za stvaranje vina iz DiBonisovih vinograda: prvi je antički bog vina, uživanja, života i plodnosti, a drugi se potrudio da u svom vinogradu i vinskom podrumu stvori vina u kojima ćemo uživati. Zato smo u vinoteci OURS upriličili degustaciju Bonijevih vina.
Prilikom isporobavanja više vina, neki red se mora poštovati, pa smo krenuli od belih, da bi preko roze vina, stigli i do crvenih. Dionizijski zadatak je bio proširen za dezertna vina za koja je DiBonis dobio zlatne medalje na Open Balkanu i destilate, koji takođe spadaju u umešnost Lasla Bonija. Ipak, našu pažnju posebno je zaokupila jedna sortna horizontala: retkost je da neko kod nas posvećuje veću pažnju sorti grožđa nero, a vinarija DiBonis je od njega napravila ne samo odlično crveno vino, nego i veoma dobar roze, a za dezertno vino su već nagrađeni pomenutim zlatom.
Kada neko vino osvoji zlatnu medalju na takmičenju na kome se okupio veći broj najpriznatijih svetskih ocenjivača, onda to zaslužuje posebnu pažnju. Oba dezetna vina imaju takve zlatne medalje i 120-130 grama šećera, ali tako lepo uklopljenih da su čak i striktni poštovaoci isključivo suvih vina u njima mogli potpuno da uživaju. DiBonisov širaz je, takođe, upečatljiv svojom snagom u mirisu i ukusu, i dugom završnicom koja nakon njega na nepcu ostaje. Kada su destilati u pitanju, DiBonis ima širok spektar voćnih rakija i likera. Ipak, oko je privukla etiketa sa siluetom nekadašnje fudbalske legende - Miloša Šestića. Radi se o vinjaku koji pretenduje da dostigne slavu Šeleta po kome nosi ime. Uz njega tu je i kalvados, prefinjeno piće koje polako pronalazi mesto na rakijskom nebu Srbije.
U DiBonisu nisu samo poštovaoci Antike, već i nešto novije istorije. To nam iskazuju u svojoj vinskoj etiketi sa nazivom 1697. 1697 nas vodi u doba Senčanske bitke, veoma bitne za opstanak hrišćanstva u ovom delu Evrope. Ovu bitku ovekovečio je svojom slikom Franc Ajzenhut, a nešto kasnije repliku te slike uradio je naš veliki slikar Sava Stojkov. Iako nedovršena, slika se našla na etiketi DiBonisovog vina, zahvaljujući prijateljstvu Lasla Bonija i Save Stojkova. Sama slika imala je burnu istoriju, koju slušate netremice dok pijete ovo vino od 60% širaza, 30% kaberne frana i 10% merloa.
Do nekog novog vina i neke nove priče u OURS vinoteci i rakija shopu.
Piše: Ljuban Očigrija
Preporuka koju knjigu čitati i koju muziku slušati uz određeno vino
Čitaj daljeMali podrum Gajić je jedna od vinarija koje jako mnogo polažu na tradiciju
Čitaj daljeOve godinе Džejms Sakling je svoju pažnju posvetio našim vinima
Čitaj daljeNajbolja naša vinarija je vinarija Deurić iz Male Remete
Čitaj daljePo vinarijama imamo restorane kojih se ne bi postidela ni naša prestonica
Čitaj daljeOd davnina su manastiri igrali važnu ulogu u pravljenju vina i rakije...
Čitaj daljeDa li možemo zadržati pravo da sva naša vina zovemo našim vinima?
Čitaj daljeNa prelazu iz jedne ere u drugu, rakija je morala, kao Feniks, da padne...
Čitaj daljeVolite i pijte naša vina, jer naša vina nemaju nikog drugog sem nas.
Čitaj daljeZnate li da je Prokupac možda najstarija srpska sorta.
Čitaj daljeVerujemo da svako zna kada je Novak Đoković osvojio zlato...
Čitaj daljeMeđu flaširanim i etiketiranim rakijama, naprosto nema loše.
Čitaj daljeJedna sakata rečenica ih listom karakteriše: „Ne ponovila se!“
Čitaj daljeBesmisleno je diskutovati da li je Sveti Nikola posna slava.
Čitaj daljeSvetkovina na kojoj se imenuje Vitez mladog Portugizera.
Čitaj daljePre svega, to je GAGA. Raskošni prokupac Vinarije Ivanović...
Čitaj dalje
