Dragić Nemirac 0.75

Usred letnje žege, prosto niotkuda, pojavio se dah, brz, čak i hladnjikav. Pojurio je putem, zanjihao vrzine, podigao prašinu, zamotao ženske suknje oko nogu, probudio kokoške u hladovini i naterao ih da zbunjeno zevnu kao žedne. Tišina i vrućina su se iznenađeno odmakle, prekrstile bi se zbog njega da su mogle. A on je niskim trkom jurcao uokolo, krajnje neozbiljan za zvanje vetar. Da vetrovi decu imaju, bio bi upravo to. Protrčao je kroz zaboravljena, otvorena vrata kuće, izleteo nazad na put, zaljuljao uvređene koprive i nestao, ostavivši za sobom smisao svog imena, spreman da to ime pozajmi svakom detetu koje se ne miri sa mirom i tišinom, koje unosi dah i smeh – Nemirac.